Kad sam imao 16 godina radio sam svakakve stvari… (nije bitno što). Završio sam u Odgojnom zavodu Turopolje. Na početku mi je bilo jako teško jer sam došao tamo i sam sam bio, nikoga nisam poznavao. Odgajatelji su mi rekli da će sve biti u redu. Malo pomalo upoznavao sam druge dečke i sprijateljili smo se. Skupa smo bili tamo, netko duže netko kraće. Zajedno smo se družili, igrali nogomet, išli na razno razne radionice… uglavnom lijepo nam je bilo. Onda sam krenuo na tečaj za pizza majstora. Tamo sam upoznao prekrasne ljude koji su me naučili raditi pizze i svašta još. Zahvalan sam im na tome. Kad je prošlo nekih 4.-5. mjeseci došla je udruga Igra i počeo sam ići na njihove radionice. Učili su nas što trebamo napravit kad izađemo, kome se javiti… sve su nam objasnili u detalje. Zabavljali smo se, družili se…nekad smo i malo pretjerali, ali Maja i Ljiljana su prešle preko toga. U svemu sam im jako zahvalan sto su nas naučile i dale nam podršku da nismo sami kad izađemo van. Ja kad sam izašao… nisam znao što da napravim, kome se javiti. I onda sam se sjetio udruge Igra i njima sam se javio. Puno su mi pomogli i hvala im od srca. Ne znam na koji način da im se odužim za sve to. I danas se družimo i razgovaramo o svemu. To je sada iza mene i jako puno sam naučio iz toga. Eto to je moja životna priča. Nije bas sjajna, ali ja se trudim i dalje i trudit ću se…
Leonardo
